Позоришна представа ,,Госпођа министарка” позоришта ,,Бошко Буха“ одиграна је 24. новембра 2019. године у сали Музичке школе у Бору у 19 сати у организацији Установе ,,Центар за културу града Бора”.
,,Госпођа министарка” – замишљена као архетип, комична маска, стање свести, деформација која нема пол ( и мушко је и женско својство), травестија. Прерушавање је својство племените позоришне игре која ствара смисао и трага за истинама о човеку, животу, друштву. Али игре прерушавања одлика су и политичког живота, део свакодневне матрице стварања пожељних ,,имиџа” на тржишту борбе за власт и моћ. Прерушавају се и људи и идеје. Општа травестија. Жанр свакодневнице. Властохлепље укида и разум. Некада су у позориште све улоге играли мушкарци јер је друштвено неприхватљиво било да жене глуме. Та позоришна пракса данас је огледало за нове пуританце и малограђане којима је неприхватљиво штошта, можда и да мушкарци глуме жене и жене мушкарце. Рам за представу је песма Јована Јовановића Змаја “Српска политика”: “Где је српска политика? Је л’ кувана ил’ је пресна? Је л’ скромна ил’ је бесна? Је л’ жедна ил’ је глада? Или игра или свира? Ил’ се мало рестаурира? Ил’ издише ил’ се рађа? Ил’ јој каква баба врача? Или пузи или седи? Ил’ се смеје ил’ се једи? Је л’ у двору богатоме? Ил’ у гнезду враниноме? Има л’ цуцлу или звечку? Ил’ је гдегод у запећку? Је л’ у служби ил’ у миру? Ил’ у каквом манастиру?”
Министарку је Нушић писао тридесетих година прошлог века, у околностима развоја капитализма и грађанског класног друштва између два рата, а знамо шта су тридесете године изнедриле – и фашизам и национализам и тоталитаризам. Остајући у визуелном оквиру тридесетих, глумци су желели да подвучу континуитет друштвених деформација, менталитетских заума. Нушићеви ликови нису безазлени, и кад им се смејемо, ми их се и плашимо. Одавно су се размилели свуда око нас, скројили друштво по сопственој мери, па се они данас нама смеју. Волели би да Нушић није наш савременик, да је по његовом свету пала космичка прашина, али данас његова актуелност боли и на нивоу реченице и ситуације, и друштвене дијагнозе.
Препуна сала Музичке школе наградила је великим аплаузом изванредне глумце позоришта ,,Бошко Буха“ из Београда који су овај Нушићев комад одиграли маестрално.
