ПИСАЦ:Бранислав Нушић
РЕЖИЈА И АДАПТАЦИЈА:Егон Савин
ЛИЦА: Сима -Милош Биковић /Петар Бенчина, Јова -Јово Максић, Јула – Хана Селимовић, Фрау Ленчи -Oливера Викторовић Ђурашковић, Патролџика – Слађана Влајовић, Вешерка – Добрила Илић,
Куропаткин – Слободан Ћустић, Бандист – Дејан Матић Мата / Андреј Шепетковски, Бандистовица-
Сандра Бугарски, Свастика – Милица Гојковић, Живка – Ивана Николић, Практикант – Драгиша Милојковић, Жандар – Борис Радмиловић / Зоран Ђорђевић, Дечак – Немања Павловић.
Време трајања: 1 сат 30 мин.
О ДЕЛУ:
„Годишњак Народног позоришта у Београду за 1900-1903. најавио је „Палилулску трагедију“ од Бранислава Нушића. (…) Комад је приказан на београдској сцени тек 16.09.1909. под насловом „Иза Божјих леђа“, у режији Чича Илије Станојевића. Појавио се нови Нушић. Јован Скерлић каже да „у драми тек у последње време, у „Нашим синовима“ Г. Војислава Илића и у интересантном комаду Г. Бранислава Нушића „Иза Божјих леђа“ ми имамо приказе, једностране и тамне, београдског живота“ („Писци и књиге“, Београд, 1911). Милан Грол на крају свог приказа закључује да „тежња ка нагом реализму, ма колико да је он запажен површно и ма колико да је изведен штуро, од интереса је у новом Нушићевом комаду, и чини оно што је у њему најбоље и ради чега треба писца ипак охрабрити на нове покушаје. Својом већом блискошћу истинском животу, комад „Иза божјих леђа“ је оригиналнији и занимљивији од многих Нушићевих апстрактних драма. (…) Та истинитија и обележенија београдска боја у комаду дала је и глумцима градиво за неколико занимљивих глумачких творевина“ („Позоришне критике“, Београд, 1931).
(…)
Живко Милићевић у предговору Нушићевим приповеткама (СКЗ, Београд, 1928), каже после набрајања драмских дела, да се „у овоме списку, истина, налазе и комади чији су рукописи данас изгубљени. На репертоару Народног позоришта некад приказивани и не једном пре рата, они су остали нештампани и за време Великог рата њихови рукописи су пропали. Данас их нема више ни архива Народног позоришта у Београду, ни њихов писац“.
(…)
Радећи на рукопису „Репертоар Народног позоришта у Београду 1864-1964“ у Архиву Народног позоришта под бројем 789. нашао сам преписе улога комада „Иза Божјих леђа“.
(…)
Број лица на позоришној листи одговарао је броју улога у рукопису и требало је пажљиво сложити и реконструисати комад“…
Сава Цветковић
(Музеј позоришне уметности Србије, 1964)
