У суботу 21. фебруара 2026. године у 18 сати, у камерној сали Музичке школе, Установа „Центар за културу града Бора“ организује програм посвећен Дану матерњег језика.
Овај значајан датум традиционално се обележава широм света, као један од најважнијих у борби за очување језика, културе и идентитета сваке нације.
Тема овогодишњег програма је: „ Влашка традиционална народна музика“. О свом истраживању говориће нам етномузиколог и композитор Димитрије О. Големовић , који ће са публиком поделити богато искуство и знање из области нематеријалне културне баштине. Слободан улаз.
Димитрије О. ГОЛЕМОВИЋ
етномузиколог и композитор (Београд, 03.04.1954).
Студирао је на Музичкој академији у Београду, одсеке за етномузикологију, композицију и соло певање, а магистрирао и докторирао на етномузикологији. У периоду од 1979-2019. године био је запослен на Факултету музичке уметности у Београду, као наставник за предмет етномузикологија.
У оквиру свог бављења традиционалном народном музиком теренски је истражио више стотина села на територијама Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније, снимивши вредну аудио и видео грађу.
Аутор 125 научних радова, од чега 15 књига из области етномузикологије, те 13 аудио издања (две грамофонске плоче и једанаест компакт дискова). Књиге и дискови објављени су од стране више издавача (Етнографски институт САНУ, Библиотекa ХХ век, Етнолошкa библиотекa, амерички издавач Scarecrow Press и Етнографски музеј у Женеви).
У периоду од безмало 50 година обишао је и велики број села насељених влашким становништвом и објавио низ научних радова, монографију праћену аудио и видео диском, те два аудио компакт диска са вокалном музиком, док се у штампи налази и диск са влашком инструменталном музиком.
Као композитор стварао је највише вокалну музику. Уз четрдесетак хорских композиција за дечји, женски и мешовити хор и низа соло песама, написао је и дела из области духовне музике, литургију, два ораторијума, две кантате, као и две опере за децу. Ораторијуме и оперe искомпоновао је на сопствени либрето.
Осим на плану музике огледао се и на литерарном, написавши романe („Три кратка романа“), збирку приповедака за децу („Тијани за лаку ноћ“), књигу изрека „Бесан во и глисте у купусу“ и књигу са пет драмских комада за децу („Плетено од снова“).
Добитник је више награда, како за своја композиторска остварења, тако и за допринос култури, од којих треба истаћи: „Златни беочуг“ (2017. година), Велику плакету Универзитета уметности (2018. година), као и „Културни образац“ (2019. година). Носилац је и признања Министарства културе Србије за врхунски допринос култури Србије (2022. година), повеље за животно дело „Миле Недељковић“ (2023. година), награде „Тихомир Ђорђевић“, за изузетан свеобухватни научни и истраживачки допринос појединца у областима етнологије, фолклористике и филологије (2023. година), напослетку и изузетне Вукове награде (2025).
