У оквиру дана Зорана Радмиловића 22. октобра у сали Музичке школе у 20 часова, публици у Бору представиће се Бањалучко позориште са представом „Мартин удио“. Комад је рађен по роману Сање Савић Милосављевић, у режији Николе Бундала. Цена улазнице је 1000 динара. Продаја улазница почиње у понедељак 12. октобра на благајни Установе „Центар за културу града Бора“. Радним данима од 8 до 14 часова.
Представа траје два сата и тридесет минута.
Реч редитеља:
Ову представу посвећујем својој мајци. Ово је прича која, кроз судбину једне жене, осликава многе друге, све оне које су кроз историју биле и остале чуварке нашег огњишта. То су тихи хероји нашег народа, жене чија издржљивост преживљава све несреће, трагедије и недаће.
Народно позориште Републике Српске дуго је трагало за комадом који на овако аутентичан начин третира судбине људи с ове стране Дрине. Пред нама је епско дјело и комплексна структура у којој кроз три паралелна тока пратимо ликове које препознајемо у сопственим породицама. Наш пут води од Лике и Пала, преко Загреба и Беча, па све до Београда обухватајући распон од осам деценија.
Иако су многи погрешно тумачили да је ово прича искључиво о страдању, она то није. Ово је прича о животу. Страдање је неминовност која прати наш народ, али оно што је суштински битно јесте пут ка преживљавању и непоколебљива вјера да разговор и сјећање воде ка исцјељењу.
Рад на овако значајном пројекту носио је са собом огромну одговорност. У питању је дубоко животан комад који на сцену износи ситуације и карактере из нашег непосредног окружења, због чега је било неопходно пронаћи мјеру и истинит тон за причу која је толико жива у нашем колективном памћењу. Та врста људске и умјетничке обавезе према судбинама о којима говоримо била је присутна у сваком тренутку процеса рада на представи.
Као редитељу, посебан ми је изазов био на сцену донијети ову, емоцијама набијену, сагу о идентитету, породици и храбрости. Стваралачки рад на овом пројекту пробудио је дубоко личне ствари у свима нама. Ово је у својој сржи прича о причању приче, јер нас управо то чува од заборава.
