Културни идентитет представља део нематеријалног културног наслеђа заједница у којима је креиран, што лепо илуструју обичаји који и данас живе у локалним заједницама околине Бора. Формирани у давној прошлости и преношени усменим путем ови обичаји представљају веома значајна неписана правила понашања и мишљења, дубоко усађена у колективно памћење. Поједини обичаји саставни су део програма Културно уметничких друштава на манифестацији „Сусрети села 2023“.
У сусрет највећем и најрадоснијем хришћанском празнику – Ускрсу, презентоваћемо сегмент програма КУД „Стол“ из Бучја, који су на овогодишњој манифестацији приказали ускршњу обичајну праксу причешћа, карактеристичну за своју заједницу.
Влашко становништво Ускрс назива Пашће. Рано изјутра чланови породице стану на бусен траве постављен испред кућног прага, окрену се према истоку, према сунцу, причесте се цветом дрена, копривом, вином, ускршњим јајетом и хлебом (сви састојци се ставе у суд измрве и прелију вином), прекрсте се и окрену три пута у круг, а затим искораче напред, према сунцу. Познато је да народна религија представља резултат дуготрајног суживота и међусобних утицаја предхришћанских облика религиозности и хришћанских религијских учења и пракси. Ускршњи празници заузимају посебно место у пролећном циклусу народних обичаја. Хришћанска црква је у давној прошлости усвојила неке паганске ритуале, христјанизовала их и везала за свој највећи празник. Тако је Исус Христ примио атрибуте предхришћанског божанства Сунца које умире и поново се рађа. Народна религија Влаха има дубоке корене у прехришћанским религијама, а до данас су у обичајима сачувани многи слојеви архаичних култура овог подручја Балкана.
Овим кратким освртом на обичајну праксу коју успешно чувају сеоска Културно уметничка друштва, Центар за културу свим драгим пријатељима жели срећан Ускрс!
Аутор текста: Сузана Мијић, музејски саветник – дипл. етнолог
