Са тугом у срцу опраштамо се од Станимира Стојановића, који нас је јутрос заувек напустио.
Својим радом обележио је раздобље једне дивне епохе, које се са сетом и радошћу сећамо. Каријеру је започео као млад играч у легендарном АКУД-у „Шпанац“. На чело КУД-а „Бор“ долази 1971. године. Свестан да преузима ансамбл са већ дугом традицијом и сјајном репутацијом, амбициозно и храбро започиње свој рад. Било је то време када смо сви срећно и сложно живели у великој Југославији. Поставља на сцену кореографије чувеног Бранка Марковића, које су приказивале сву раскош и богатство традиције свих народа и народности ондашње државе.
Уз знање и стручност успео је да бројне генерације талентованих играча обучи до савршенства. Што је нашем друштву отворило врата за гостовања широм земље, као и у многим европским престоницама. Важио је за строгог, али праведног учитеља. Пуних 40 година водио је КУД „Бор“. Својим неуморним радом исписао је незаборавне странице постојања нашег омиљеног друштва и ушао у историју као човек који зна како ваља поштовати и чувати сопствену традицију.
Нека му је вечна слава и хвала.