Tri stvari koje su obelezile moju genraciju u Boru su biblioteka u Domu omladine, bioskop Zvezda i predstave beogradskih pozorista u Sali Muzicke skole. Ovo je prica o ZVEZDI 🙂
Sto bi Harvi Kajtel rekao u filmu Dim, moras imati neku svoju pricu i moras da znas da je ispricas, jer posle nas ostaju price. Mi smo u mom sedmom razredu presli iz Krivelja u Bor, cekali smo da moja mama Mirjana Jovanovic, dobije mesto uciteljice u skoli 29. novembar, dobili smo stan u Sistekovoj ulici, prva zgrada posle starog Beka.
Ali ono sto je meni bilo najlepse, bioskop Zvezda je bio na minut od moje zgrade. Posto postoji izraz „hram kulture“, ja sam tako zamisljao taj hram. Nadam se da mi moj deda pop Dusan Dimitrijevic nece zameriti, ali nama je bioskop Zvezda bio poput crkve. Ti udjes u onaj hodnik ranije, cekas da se zavrsi ona prethodna projekcija, kupujes kokice, sta vec, ili si vec kupio u poslasticari preko puta semenke i kikiriki. I onda ulazis u onu veliku salu i penjes se onim stepenicama, … Svaka projekcija je bila ko da ides na krstenje 🙂 Najnormalnije je bilo da idemo dva tri puta nedeljno u bioskop.
Ono sto je onom klincu u filmu Cinema Paradiso bio bioskop njegovog dede, to je nama bio Zvezda.
Ne mogu da budem siguran u pricu, ali prvi film u Jugoslaviji sa stereo dolbi zvukom je bio Flesdens, mada su u isto vreme bili i filmovi Bit Strit i Brejkdens sa stereo dolby zvukom. Secam se da su nam tada rekli da je bioskop Zvezda dobio stereo dolbi ozvucenje, ako je to istina onda su prva dva bioskopa u Jugoslaviji sa stereo dolbi ozvucenjem bila bioskop Zvezda i Sava centar.
Nekako je bioskop Zvezda bio na mapi bioskopa u Jugoslaviji obelezen, i svi filmovi koji su stizali u Jugu su odmah dolazili u Bor. Secam se Indijane Dzons, kada je guzva ispred bioskopa bila ogromna, tuklo se za kartu, … secam se onih klinaca kojima smo davali pare da se provuku kupe nam kartu da bi ih castili koji dinar vise.
Svake godine malo posle Festa se organizovao mini Fest sa 10 filmova, mi smo kupovali komplete i gledali bukvalno sve filmove. Secam se filma „Brazil“, Teri Gilijama, sada kultnog filma gde su ljudi izlazili na pola projekcije 🙂 Nas trojica smo ostali do kraja, cak su se i redari krstili, hteli da si idu kuci, … naime projekcija je imala problem jer je traka pucala tri puta i svaki put je bila pauza od po 20 minuta 🙂
Posto smo mi stanovali najblize bioskopu kupovali smo karte za celo drustvo. Bio si faca ako uspes da nadjes karte za neki film i odvedes devojku u bioskop.
Jednom ne znam vec za koji film nismo uspeli da kupimo karte, guzva je bila ogromna a sestra i ja smo morali da odgledamo film, i normalno da nabavimo karte i za drugare. Zamolili smo mog dedu pop Duska da pozove direktora bioskopa da nam ostavi karte. Deda je hteo da svisne od muke, al je pozvao. Posle toga nam je rekao da nam vise nikad ne padne tako nesto napamet 🙂 Bilo ga sramota 🙂
Ja sam bio ubedjen u osmom razredu da svi bioskopi u gradovima izgledaju ovako 🙂 Dok nisam dosao u Nis. Kada sam ljudima pricao u Nisu o nasem bioskopu bilo je to kao da ih lazem i pricam o letecim tanjirima. Ne jednom sam se posvadjao sa ljudima na krv i na noz jer nisu verovali. E onda smo ih doveli u Bor i prvo sto smo uradili je bilo poseta bioskopu Zvezda, … uzivali smo dok su zabezeknuto gledali 🙂
Ako je moju generaciju nesto oblikovalo onda je to bilo to, … biskop Zvezda!
Mnogo godina posle isli smo na neki koncert u Sava centar, gore pomenuti, … ocekivao sam NEST0!, … sto bi rekao Djodrdje Cvarkov, … usao sam u salu i rekao ,… nasa ZVEZDA lepsa
Scroll to Top