„Клаустрофобична комедија“

На Светски дан позоришта борска публика ће бити у прилици да ужива у култном остварењу Душана Ковачевића, као и у маестралној глуми наших познатих уметника. Представа „Клаустрофобична комедија“  у продукцији „Звездара театра“, биће изведена на сцени Музичке школе 27. марта у 20 часова. Ово је прилика да се присетимо на важност позоришне уметности и њеног утицаја на културу и друштво. Цена улазнице је 1.000,00 динара. Продаја улазница на благајни Установе „Центар за културу града Бора“, од понедељка 20. марта 2023. године, радним данима од 8 до 14 часова.

У комедији која је први пут одиграна давне 1987. године данашњу глумачку поставку чине: Љубомир Бандовић, Ања Павићевић, Зоран Цвијановић, Славко Штимац, Стефан Трифуновић и Јована Стојиљковић.

Добродошли!

 

Реч редитеља:

Звони телефон. Подижем слушалицу. Душан.

Са Душаном сам ковао планове да радим Професионалца, Клаустофобичну комедију и Лари Томпсона али све је пало у воду. Није било пара за културу, као и сваке године. Филмом нисмо записали ни време ни нас. Театар звезда ми је подарио позоришни хит Мала, интуитивну драму наше трагедије Живот Јованов, трагедију неоколонијализма источне Европе Брод љубави и глобалну инсталацију интелектуалца у медијску атракцију Јавна личност. Провокација позориштем…Тридесет година касније телефон поново звони. Душан…Возим ка аеродрому, другом руком активирам мобилни телефон. Нова представа!За ове три деценије као да је нестало добрих људи из нашег суседства. Бата, Дача, Миша, Жарко, Сека, Софи… Три деценије. Осамдесете наша Клаустофобична комедија, данас комедија наше клаустрофобије. Да ли се заиста све толико променило? И да ли је заиста толико времена прошло? И да ли сам заиста заволео театар…?


Реч писца:

Клаустрофобичну комедију сам писао пре тридесет година. Писао сам је са осећањем да живимо у тескоби која се прикрива повременим отварањем прозора. Излазак из те наше тескобне куће – домовине, у земље „слободе“ – најчешће у Италију, било је осећање одласка на викенд затвореника осуђених на живот у комфорном затвору и под будним оком „једне од најбољих европских полиција“. Човек може бити заглављен у лифту као и у држави, каже Сава оџачар у улози радничке сиротиње и тамнопутог Отела – човека заљубљеног у живот који му је недостижан.Поднаслов ове горке комедије могао би бити и наслов: Позориште потказује живот. То је тачна и ваљда једина честита страна потказивања као жеље за истином.

 

 

 

 

Scroll to Top