На недавно одржаном 34. републичком Сабору фрулаша у Прислоници Стефан Радовановић из Бора је са својим ученицама из школе традиционалних инструмената, чији је оснивач наша Установа, постигао запажене резултате. Преносимо вам диван текст, који је написала на НГ Порталу новинарка Сузана Михајловић Јовановић, искрено задивљена резултатима нашег Стефана Радовановића.
ЧУВАЈУ ВЛАШКИ МЕЛОС ОД ЗАБОРАВА: ФРУЛАШИ БЕЗ ПРЕМЦА
Стефан Радовановић из Метовнице код Бора на аутентичан начин изводи изворну музику на фрули, дудуку, гајдама. Годинама на самом врху на домаћим и међународним фестивалима традиционалне музике, Стефан Радовановић, свакако и један од најмлађих инструменталиста Источне Србије, изворну народну музику марљиво чува од заборава. До сада је снимио 20 трајних снимака за архив радио Београда, освајао бројне награде, међу којима и признање „Од злата јабука“, на најпрестижнијем сабору фрулаша у Србији „Ој Мораво“ у Прислоници код Чачка, а у Румунији и награду за очување музичке традиције и културе Влаха у источној Србији. На сабору фруле у Прислоници два пута је освајао титулу најбољег гласовима стручног жирија и једном гласовима публике. Добитник је награде другог програма Радио Београда за најизворније свирање и финалиста је серијала „Шљивик“.
На овогодишњем сабору у Прислоници извео је композицију „Падуре соро, падуре“ и коло „Батрна“, и освојио другу награду у категорији изворног свирања по оцени стручног жирија. Стефанове ученице из школе традиционалних инструмената Установе „Центар за културу града Бора“ такође су на овом најпрестижнијем такмичењу за фрулу оствариле запажене резултате.
Наталија Павловић, композицијом „Флоришика антуњеката“ и колом Прорупта лу Рама“ у категорији фрулаша до 12 година освојила је треће место. Ова девојчица, која уз фрулу свира дудук и гајде, наступила је са својим сестрама близнакињама Катарином и Кристином и у категорији младих састава. Наступ сестара Павловић жири је оценио високом другом наградом. Марија Радовановић из Луке је добила награду за најбоље одсвирано коло.
Тако Стефан Радовановић, врсни интерпретатор влашког и српског мелоса, преноси младим генерацијама своје музичко умеће, непрестано преиспитујући и своје и границе својих ђака. Од њих, вели, очекује да инструмент који изаберу воле, да воле музику својих предака, и да у свирању уживају. И то је, каже, прави рецепт да се традиција сачува и да се испишу нове странице културне баштине источне Србије.