У Србији се Светски дан матерњег језика обележава на различите начине. Многе школе, факултети и друге образовне установе организују предавања, трибине, представе и друге догађаје који имају за циљ да истакну важност матерњег језика. Такође, често се дискутује о угрожености српског језика и ћирилице, као и о томе како се борити против све чешће употребе туђица, англицизама и других страних речи које све више улазе у употребу. Различити стручњаци, укључујући лингвисте, професоре српског језика, књижничаре и логопеде, настоје да истакну значај очувања српског језика и промовишу његово коришћење у свим аспектима живота.
Укратко, Светски дан матерњег језика у Србији се сматра важним догађајем који указује на примарност очувања и неговања српског језика као дела културног наслеђа, али и поштовање језика свих националних мањина.
Установа „Центар за културу града Бора“ 21. фебруара у сали Музичке школе обележила је Међународни дан матерњег језика. О томе колико су српски језик и ћирилица угрожени, као и како се супроставити све чешћој употреби англицизма, а већ устаљених технологија, одговоре на ова и друга питања пружили су нам Саша Чорболоковић – професор српског језика и књижевности, Марија Радосављевић, виши књижничар, дечјег одељења Народне библиотеке „Бор“ и Милијана Божић – логопед Предшколске Установе „Бамби“.
Професор српског језика отворио је трибину сјајним уводом обраћајући се најмлађој публици у сали Музичке школe.
„Ја сада знам да би сте ви радије гледали неки подкаст, да би на основу тога могли да нас лајкујете или дислајкујете, не бих волео да нас хејтујете или да нас мјутујете, ако вам се не свиђа “.
Овом хумористичном реченицом професор Чорболоковић скренуо је пажњу на превелику пресију англицизама, интернета на српски језик. Стране речи су саставни део свакодневнице, нормално је користити их, али свакако где постоје српске речи, не треба претеривати са употребом англицизама. Посебну забринутост указао је када је реч о правопису. У порукама које млади размењују често се може уочити изостанак малих и велики слова, без раздвајања речи, без знакова интерпункције а посебно је указао на проблем интезивне употребе „ошишане латинице“. Утицај технологије на очување језика је веома сложена тема. С једне стране, технологија може да допринесе очувању језика, тако што омогућава већу доступност материјала на различитим језицима, укључујући и мање познате и угрожене језике. Такође, технологија омогућава лакшу комуникацију између људи који говоре различите језике, што може да подстакне интересовање за учење других језика. Подршку у обележавању овог битног дана пружила нам је једна од најлепших библиотека у Србији са импозантним књижним фондом, Народна библиотека „Бор“, који је дуги низ деценија достојни чувар њеног величанства књиге. На самом почетку виши књижничар Народне библиотеке „Бор“ Марија Радосавњевић упознала нас је са чињеницом колико деца у нашем граду воле да читају, са каквим се ситуацијама Народна библиотека сусреће на терену, посебно истичући важност сарадње са образовним установама као и са креативним радионицама које библиотека Бор успешно годинама реализује.
„Дете прво слуша мелодију изговорене речи, већ у првој години живота дете прави разлику између матерњег и страног језика. Што пре дете усвоји матерњи језик, већа вероватноћа је да ће усвојити знање из других области. Када причамо о читању приметно је да изостаје вид подстицаја читања у породици. Разговор о читању, помоћ у читању, учествовање у разним радионицама све је то неопходно како би се успоставиле читалачке навике у најранијем узрасту. Уколико се дете са читањем први пут сусретне у школи велика је вероватноћа да ће се створити одбојност према читању. Никада није касно почети са читањем, дајте књизи шансу и заволећете је. Ми као Установа имамо сјајну подршку града Бора у континуираној набавци нових књига намењених деци школског узраста. Посебно смо поносни на креативне радионице којима пружамо помоћ у читању деци којима је та врста помоћи потребна, организацијом књижевних вечери на којима су били гости наши познати дечји писци попут Уроша Петровића и Дејана Алексића“.
За очување матерњег језика неопходно је буђење свести о важности читања у најранијем узрасту. Технологија може да доведе до успоравања развоја матерњег језика и уопштено говора код деце у најмлађем узрасту. Добро је познато да употреба мобилне технологије ремети развој когнитивне функције. Више о проблемима са којима се сусрећу запослени у Предшколској Установи Бамби и како технологија утиче на развој матерњег језика, говорила нам је логопед Милијана Божић.
„Српски језик је јако угрожен по питању технологије и телефона, јер деца пре прве године добију телефон у руке и буду изложени енглеском језику. У кући се јако слабо разговара са њим, а све чешће уочавамо да деца телефон добију пре прве године. Број сати који проведу поред телефона није занемарљив. Слушајући енглески језик код деце се јављају прве речи на енглеском језику. Забрињава понос код родитеља јер им деца причају енглески. Родитељи то није енглески језик, то је само реч. Уколико дете у раном узрасту слуша енглеске речи, ремети развој српског језика односно граматике, развија се енглески језик који притом није довољно стимулисан, нити се развија на прави начин и долазимо до тога да је дете двоструко полујезично. Односно да није развило ни српски, ни енглески језик. То су деца која немају никакав психолошки поремећај и имају све предиспозиције да развију српски језик. Нажалост, неке ствари када се уочи проблем буду касније ненадокнадиве. Често се помиње и проблем вештачког аутизма. Симптоми су готово слични: поремећај когнитивних фукција, пажње, хиперактивност, поремећај памћења, мишљења и на крају говора. Јако личи на аутизам.“
Технологија представља изазов за очување језика, а кључ је у томе да се технологија користи на начин који ће ојачати неговање и очување српског језика и ћирилице, а не да га угрози. Језик је жив организам,он се мења развија битно је да промене буду спонтане и прате наше реалне потребе. Промене не смеју никако бити усиљен, насилне. и као потребе за неким статусом. Овај текст завршићемо једном занимљивошћу.
Реч „селфи“ је 2013. године изабрана за реч године Оксфордског речника. Оно што је занимњиво је да су многи покушали да нађу српску реч која би одговарала
Било је разних покушаја, неке од њих су портрет, фотографија, самошкљоц, себић, себољуб итд. Реч селфи је пре две године уврштена у српски речник. То је доказ да неке речи продиру и остају.
Установа „Центар за културу града Бора“ посебно је поносна на чињеницу да је Бор једна од највећих мултинационалних средина у Србији. Мисија наше Установе је да кроз разне програме као што је Дан Матерњег језика, укажемо на вишејезичност и заједништво.
У музичком делу програма учествовали су вокални солиста Теодора Шалака и, као пратилац на клавиру Александар Губијан. Публика је била у прилици да чује популарне композиције, за које су текст писали наши истакнути песници.
